Свети првомученик архиђакон Срефан

уторак, 21. јун 2016.

Свети првомученик архиђакон Срефан

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Кроз иконе Драгана Јовановићa

Када сликари добију задатак да насликају било шта што се очима може видети, онда је тај задатак остварив. Довољан је таленат, пажња, искуство и све што је на земљи бива пренесено на платно: и сунце и шуме и поља чак и само небо. Али када добију задатак да прикажу духовни свет, истинско Небо,oнда нису довољни ни таленат ни пажња, ни искуство, нити ишта од онога што подразумева сликарску припрему. Све то мора да се помери у страну и да се приступи једној другој припреми.

Заиста, да ли је могуће сликати духовни свет, сликати Небо? Да ли је могуће представити оно што се очима не може видети? И, ако је могуће, како га представити?

Духовни свет се слика само на један начин: човеком. У ствари и духовни и телесни свет сликају се човеком, само, телесни слика оно што је на човеку а духовни оно што је у човеку, оно чиме је он човек. Небо се слика човеком и никако другачије, Бог – човеком, Богочовеком. Христос је узео на себе људску природу , постао ја, ти, сви ми, да се препознамо у њему, као што се Oн из неописивог свог милосрђа Свог препознао у нама. Није се гнушао нашег пада већ је постао наше устајање. Да бисмо се ми у том устајању препознали, онаквима, каквима нас је Он замислио и какве нас чека.

Икона је лик човеков у вечности. Гледамо је и радујемо се лепоти свог лика иако је пред нама лик Светог Николе или Светог Ђорђа, или Мајке Божије. За овај лик нема старења – он је вечнонов, вечнопостижан и вечноостварљив.

Светитељи су то доказали. Они су показали да Христова наука нису речи на папиру већ живот живљен пуним плућима.

Зато иконе морају да буду лепе, јер је и наш вечни лик леп. И као да нас узводе, да кажу: „погледај, погледај се у мени, овако треба да сијаш, оваквим те Бог хоће!“

Икона није статична као што је то светско сликарство – она је динамична. Она узводи, увек, из силе у силу,из славe у славу, а то је и основно обележје Вечног Живота. Ако не узводи, онда није икона, онда се приземљила. Као трупина авиона коме су извадили мотор и не може више да полети.

Вечно динамична у статичности и вечно постојана у непрекидном услажењу, она је сва у служби спасењу. „Ја нисам ту да бих висила на зиду него да би вам се Мајка Божија шетала по кући, јер је мислима призивате“. Икона вам је у кући и ви сте безбедни – читаво Небо је ту са њом.

Икона је мали одраз велике стварности. Стварности која превазилази човека али на коју је човек призван – Богочовеком.

Игуман Цетињског манастира

јеромонах Лука

Драган Јовановић - ИКОНЕ

уторак, 21. јун 2016.